Активност првог библиотекарског професионалног удружења у Србији трајала је дуже од једне деценије: претходила је званичном оснивању Друштва југословенских библиотекара (1931) и наставила се у месецима након његовог фактичког укидања (1939). После непосредних учесника, попут Милице Војновић и Милице Продановић, које су своје текстове посвећене ДЈБ објавиле након Другог светског рата, тек је 1981. године Љубинка Башовић посветила раду овог друштва дужну пажњу. Прошло је потом још скоро 35 година пре него што је, трудом Биљане Ђурашиновић и Гордане Стокић Симончић, тема поново покренута.
Војиновић, Милица. „Друштво југословенских библиотекара: оснивање, организација и рад до 1941. године”. Библиотекар, Год. 7, бр. 3–4 (1955): 172–178.
Башовић, Љубинка. „Друштво југословенских библиотекара 1931 – 1941. године”. Библиотекар, Год. 33, бр. 1/6 (1981): 59-71.
Ђурашиновић, Биљана М. „Друштво југословенских библиотекара: деловање и домети“. Читалиште: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, Год. 13, бр. 25 (2014): 2–10.
Стокић Симончић, Гордана. „Друштво југословенских библиотекара и Библиотекарско друштво Србије: континуитет професионалног удруживања”. Читалиште: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, Год. 16, бр. 31 (2017): 56–61.
Stokić Simončić, Gordana and Branka Dragosavac.”International Federation of Library Associations and Institutions – IFLA and Professional Associations in Serbia: The First 45 Years”. Читалиште: научни часопис за теорију и праксу библиотекарства, Год. 18, бр. 35 (2019): 44-53.
Стокић Симончић, Гордана и Бранка Драгосавац, „Друштво југословенских библиотекара и Међународнa федерација библиотекарских удружења и институција – IFLA: 1931–1940”. У Библиотеке и идентитет 2: зборник радова са научног скупа одржаног 24. и 25. маја 2019. године у Панчеву, главни уредник Гордана Стокић Симончић, одговорни уредник Горан Траиловић, 145-156. Панчево: Градска библиотека, 2019.